Foto: Gerila.info
Narodna skupština Republike Srpske na sinoć održanom zasijedanju odlučila je da će u Srpskoj biti održan referendum i utvrđeno je referendumsko pitanje. Referendum će biti održan 25. oktobra, a definisano je i referendumsko pitanje koje glasi: “Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsjednika Republike Srpske, kao i odluku Izborne komisije BiH o oduzimanju mandata predsjedniku Republike Srpske”.
U tekstu se nećemo baviti samim smislom održavanja ovog referenduma i njegove opravdanosti. Takođe, nećemo ulaziti ni u tumačenje Ustava Republike Srpske i člana 77 koji kaže da se referendum organizuje kada je NSRS potrebno mišljenje građana, ali samo u okviru nadležnosti same Skupštine. Dakle, ne bavimo se tim pitanjima vezanim za samu suštinu referenduma, njegove nadležnosti i opravdanosti održavanja. U ovom tekstu se bavimo samo referendumskim pitanjem i njegovom analizom.
Prije svega, referendumsko pitanje mora da bude precizno i jasno formulisano kako bi biračima bilo jasno za šta glasaju. Iz tog razloga ovo pitanje mora da bude izuzetno kratko. U ponuđenom referendumskom pitanju mi, u suštini, imamo tri pitanja. Prvo se odnosi na Kristijana Šmita, drugo na Sud BiH i treće na CIK. Dakle, ovako formulisano referendumsko pitanje može da dovede u zabludu birače i jako je manipulativno. Primera radi, neki birač može da potvrdno odgovori na pitanje vezano za Šmita ali da na druga dva ima negativan odgovor. Ili da ima potvrdan odgovor na prva dva pitanja vezana za Šmita i Sud BiH ali bi na pitanje vezano za CIK dao negativan odgovor. Iz svega je jasno da je onaj ko je sastavljao referendumsko pitanje jako loše uradio svoj posao i da je sa ponuđenom formulacijom doveo u zabludu birača. Samim tim se nameće zaključak da je onaj ko je sastavljao ovo pitanje ili imao manjak znanja da ga sastavi na valjan način ili je namjerno želio da manipuliše sa postavljanjem ovako sugestivnog i jako široko postavljenog pitanja.
Drugo, u prvom pitanju vezano za Kristijana Šmita se navodi izraz „neizabrani stranac“. Ovo je jako loše formulisana konstrukcija i nije nam jasno šta ona u suštini znači. Da li bi u slučaju da je ovaj „stranac“ kojim slučajem „izabrani“, odgovor na postavljeno pitanje bio potpuno drugačiji. Odnosno, da li je problem to što je ovaj „stranac“ „neizabrani“ i da se radi o „izabranom strancu“ da li bi sve bilo u redu. Konkretno, da li je problem što je Šmit „stranac“ ili je problem što je „neizabrani“. Šta bi bilo da je Šmit „izabrani“ „stranac“, da li bi onda bilo u redu da on obavlja svoju funkciju. Pitanje koje je onaj ko je sastavljao želio da postavi vjerovatno je trebalo da glasi samo „stranac“ ili „neizabrani stranac koji nema potvrdu Savjeta bezbjednosti UN“. Samo ovako precizno formulisano pitanje da se radi o čovjeku koji nije prošao svu potrebnu proceduru u Savjetu bezbjednosti UN je jasno i precizno i ne bi dovelo birače u zabludu i tačan smisao postavljenog pitanja. Ovako formulisano pitanje nam daje za pravo da se pitamo da li je uopšte pravnik sastavljao referendumsko pitanje ili je u pitanju doškolovani politički komesar. Ili je, prosto, i bila želja da se birači dovedu u zabludu na referendumu.
Treće, što se tiče pitanja vezanog za Sud BiH ono ne samo da je potpuno promašilo svoj smisao već je i potpuno nelegitimno. Naime, Sud BiH je prošao svu potrebnu proceduru za svoje formiranje i djelovanje. Ova procedura je u skladu sa Ustavom BiH i članom 3. stav 5. da je dozvoljeno formiranje dodatnih institucija koje nisu navedene u samom Ustavu BiH ukoliko se sve strane u BiH slože, odnosno, ukoliko se prođe sva procedura u Parlamentarnoj skupštini BiH. U slučaju Suda BiH ova procedura je ispoštovana i delegati iz Republike Srpske, odnosno, sami članovi SNSD-a su glasali za ovu odluku i time Sud BiH uveli u politički sistem države. Dakle, Sud BiH je u potpunosti i legalan i legitiman da donosi odluke iz svoje nadležnosti. Sa druge strane, potpuno je nelegitimno da bilo NSRS samostalno ili putem referenduma postavlja pitanje o radu Suda BiH. Samim tim je birač na referendumu ponovo doveden u zabludu da daje svoj sud o nečemu na što u suštini nema pravo. Dakle, kakva god da bude odluka građana na referendumu u vezi sa Sudom BiH ovaj sud će nastaviti da postoji i da deluje u skladu sa zakonom po kome je i osnovan. Samim tim je građanin na referendumu izmanipulisan i doveden u zabludu da ima moć da kaže svoj sud o nečemu za šta nije nadležan i nema nikakvu moć da mijenja postojanje bilo Suda BiH ili neke druge institucije u državi. Građani će po ovom pitanju dati svoj sud potpuno nepotrebno jer njihovo mišljenje u svakom slučaju po ovom pitanju neće biti ispoštovano ma kakva da bude njihova odluka.
Četvrto, pitanje vezano za CIK BiH je slično prethodnom pitanju koje se odnosi na Sud BiH. Naime, CIK u konkretnom slučaju nije taj koji odlučuje ko će „dobiti“ ili „izgubiti“ mandat. CIK samo onome ko dobije najveći broj glasova na izborima potvrdi mandat, dakle nije CIK taj koji „daje“ mandat već narod na izborima. Isto tako, u ovom slučaju „oduzimanja“ mandata, nije CIK taj koji je „oduzeo“ mandat već je samo postupio po Izbornom zakonu. Naime, u tom zakonu jasno piše da onaj ko je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora dužu od šest mjeseci po sili zakona mu prestaje mandat. Dakle, i da je bilo koji izabrani predstavnik građana, načelnik, gradonačelnik, poslanik, odbornik, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest mjeseci CIK bi bio dužan po zakonu da mu oduzme mandat. Što znači da je CIK apsolutno radio po zakonu i nije sprovodio svoju samovolju već je po sili zakona morao da oduzme mandat predsjedniku RS. Kada sve ovo znamo jasno je da je i pitanje na referendumu koje se odnosi na CIK i eventualno njegovu odgovornost apsolutna manipulacija građana i dovođenje građana koji izlaze na referendum u zabludu da je CIK taj koji je „oduzeo“ mandat predsedniku RS, a ne činjenica da je on u sudskom postupku osuđen na kaznu zatvora dužu od šest mjeseci. Takođe, baš kao i u slučaju sa Sudom BiH bilo kakva odluka i stav građana na referendumu nemaju apsolutno nikakvu snagu i nikako ne mogu da utiču na CIK da on bilo šta promijeni u svom ponašanju. Bilo kakav da bude odgovor građana na referendumu CIK će nastaviti da postoji i sprovodi odluke iz svoje nadležnosti.
Kada sve ovo navedeno imamo u vidu, možemo samo konstatovati da je onaj ko je definisao ovakvo referendumsko pitanje u potpunosti promašio samu suštini i da je apsolutno građane doveo u zabludu. Od izuzetno preširoko postavljenog pitanja, potpuno promašene suštine samih pitanja referenduma do manipulacije i dovođenja u zabludu građana koji izlaze na referendum. Sve ovo nas navodi na zaključak da je potpuno neobrazovana osoba sastavljala referendumsko pitanje ili je savršeno bila svjesna svih promašaja ali je namjerno htjela da manipuliše voljom građana i napravi jedan potpuni bućkuriš u referendumskom pitanju.
