U intervjuu za naš portal predsjednik stranke “Volja naroda Srpske” Vlado Đajić otkriva detalje vezane za formiranje njegove stranke, zašto se razišao sa SNSD-om i zašto ne želi da se vrati na čelo UKC-a Republike Srpske.
Bili ste škrti prema medijima zadnjih 15-20 dana, niste dozvoljavali postavljanje pitanja na Vašim konferencijama za medije. Zašto?
Više sam se bavio radom, a manje promocijom. Svima je poznato da mi kao partija postojima dvadesetak dana, tako da smo se više bavili organizacijom, radom, programom, razgovorom sa ljudima i uvrštavanje potreba građana u naš program.
Pa šta Volja naroda Srpske očekuje od predstojećih izbora? Šta bi Vas zadovoljilo?
Ja ne bih pravio ovu partiju da ne vjerujem u uspjeh, da ne vjerujem u osvještenost naroda. Očekujem da će narod prepoznati da mi koji idemo sredinom, ni lijevi, ni desni nego svojom trasom, u interesu naroda. Očekujem da će narod da shvati da smo mi najbolji izbor za njih, za Republiku Srpsku i da smo ljudi koji sigurno neće izdati interese naroda, tj. da ćemo se baviti njihovim problemima. Narodu je dosta visoke politike od koje nisu imali ništa, a koja je samo korištena za propagandu, otimanje glasova i prepadanje naroda, a ništa za te ljude nije urađeno.
Ne mogu a da se ne otmem utisku da ste nekako ostali dužni detalje oko toga zašto ste otišli iz SNSD-a i zašto ste napravili svoju partiju?
Svi mi odrastamo u životu. I privatno i profesionalno i sazrijevamo. Ja mislim da je sazrelo vrijeme mog sputavanja od strane neke partijske discipline, individualnog odlučivanja i odlučivanja na nekom drugom mjestu. Mislim da mnogo više mogu dati narodu u Republici Srpskoj na ovaj način. Iskren da budem, nisam nikada očekivao niti se pripremao na to da ću nekada imati svoju partiju, ali u ovom trenutku nastao je vakuum i mnoge partije gledaju samo neke lične interese i interese rukovodstva partija. Mi smo formirani zbog interesa građana i mislim da će se sve moje sposobnosti: lične, profesionalne, humane itd. bolje ostvariti kroz stranku Volja naroda Srpske.
Strašno je i grijeh je što npr. penzioneri te svoje male penzije troše na lijekove. Borci takođe. Slušamo o programu zapošljavanja djece palih boraca, pa mi sad treba da zapošljavamo njihovu unučad, a ne djecu. Ono što mi teško pada je naša dijaspora i u tome vidim veliki potencijal. To je resurs koji treba da se privuče i da se, zahvaljujući nekoj boljoj budućnosti koju ćemo praviti, vrate u našu zemlju. Nekada je naša dijaspora dolazila za vikend kući punih džepova i punih gepeka, a vraćala se i praznih džepova i praznih gepeka. Ti ljudi se moraju cijeniti i duboko uvažavati.
Pravosnažno ste dobili presudu u kojoj se jasno kaže da je Vaša smjena nezakonita i da treba da se vratite na čelo UKC-a. Zašto se niste vratili?
Nisam željan funkcija. Ostvaren sam čovjek, redovni profesor, doktor specijalista i dokazao sam se u svom radu i radu kao direktor kliničkog centra. Veliki broj studenata je odbranio diplomski rad kod mene, bio sam mentor oko osam doktorata, autor 12 knjiga i 150 radova, edukacije po Evropi i svijetu, desetine hiljada spasenih života, pa stoga meni ne znači ništa da ja budem na nekoj funkciji. Malo i u šali, a više ozbiljno kažem da je moje ime postalo brend.
Želio sam da se poštuje zakon u Republici Srpskoj i to je sve. Ja sam posao dobio po zakonu, a oni su me smjenili mimo njega i to sam dokazao. Drago mi je da sam napravio jedan od reprezentativnih kliničkih centara u jednoj maloj Banjaluci. Nisam želio da me sud vraća, a možda se vratim jednog dana voljom naroda.
I za kraj možda i najvažnije pitanje u ovom trenutku. Da li ste skupili neophodne potpise za izlazak na izbore?
Upravo večeras. Skupili smo više od pet hiljada potpisa u rekordnom roku i time je taj proces završen.
Piše: Stefan Blagić
