Obični hljeb u Republici Srpskoj poskupio je unazad godinu za oko 70 feninga, a od 1. decembra njegova cijena biće veća za 10 feninga.
Preciznije, po podacima Zavoda za statistiku RS, prosječna cijena bijelog hljeba u septembru prošle godine bila je 2,28 KM, a ovog septembra 2,97 KM. Cijene su izračunate za kilogram hljeba.
Obični hljeb u Banjaluci, oko 600 grama, trenutno košta od 1,80 do dvije konvertibilne marke.
Saša Trivić, vlasnik najvećeg lanca pekara, za Srpskainfo kaže da ovaj put kifle neće poskupjeti, ali da hoće filovana peciva, odnosno lisnata peciva sa viršlom, sirom i slično.
– Brašno je poskupilo za oko pet odsto, a struja će da poskupi od 1. januara za 50 odsto! Imamo, dakle, veliki rast troškova u poslovanju – kaže Trivić.
Dodaje da će da poskupe i kolači zbog “divljanja” cijena sirovina.
Septembarska godišnja inflacija u Republici Srpskoj bila je 16,1 odsto, a inflacija bez hrane je 7,9 odsto. Upravo ovaj podatak pokazuje koliko građani Republike Srpske hranu plaćaju skuplje zbog čega im je na raspolaganju sve manje novca za ostale potrebe.
Osim goriva, na godišnju inflaciju, kako su izračunali u Zavodu za statistiku RS, najviše je uticalo poskupljenje hljeba i žitarica, mlijeka, sira, jaja i mesa.
Stopa godišnje inflacije hrane je čak 26,7 odsto, prevoza 28,4 odsto, a stanovanja i komunalija 12,6 odsto.
Predsjednik Fiskalnog savjeta RS, Milenko Krajišnik, za Srpskainfo je ocijenio da inflacija koja je veća od 10 odsto, a negdje preko 15 odsto, djeluje kancerogeno. Pothranjuje sama sebe, jer se stvaraju inflatorna očekivanja.
– Recimo, trgovac kupi robu po 10 KM i, nakon izrađene kalkulacije troškova trgovine i marže, prodaje je po 14 KM. Međutim, zbog stalnog rasta cijena trgovac očekuje da sljedeću nabavku neće moći nabaviti bez 15 KM i onda je on, uprkos tome što je zaradio 4 KM na kalkulaciji, svejedno u gubitku, jer ne može da nabavi istu količinu robe. Potom, trgovac odmah ukalkuliše i buduća kretanja pa ne prodaje za 15 već za 18 KM – ilustruje Krajišnik.
Kada svi to urade, iako ne postoji stvarni troškovni razlog za povećanje cijena nego percepcijski, onda ta spirala počinje sama sebe da gura – ilustrovao je Krajišnik.