Postavlja se pitanje da li će do marta sljedeće godine, za kada je predsjednica Evropske komisije rekla da će se donijeti nova odluka o otvranju pregovora s BiH, ispuniti uslovi koje je postavila EU?
Par dana nakon što je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla kako će se o otvaranju pregovora s BiH odlučivati u martu 2024. godine, vladajući u Republici Srpskoj nastavljaju sa insistiranjem na svojim uslovima za ispunjavanje 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.
Bosna i Hercegovina je prije tri dana dobila preporuku Evropske komisije za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali je potrebno da prethodno ispuni potreban stepen usklađenosti s kriterijumima o članstvu. Tada je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla kako će se o otvaranju pregovora s BiH odlučivati u martu 2024. godine.
Par dana nakon toga vladajući u Republici Srpskoj ponovo iznose svoje uslove za sprovođenje reformi u procesu približavanja Evropskoj uniji. Uslovi su isti kao i ranije – prvo zakon o Ustavnom sudu BiH, a onda i druga pitanja.
Uzevši u obzir da partneri na nivou BiH nisu voljni da se ovo pitanje rješava na način na koji insistiraju predstavnici Republike Srpske, postavlja se pitanje da li će do marta sljedeće godine, za kada je predsjednica Evropske komisije rekla da će se donijeti nova odluka o otvаranju pregovora s BiH, ispuniti uslovi koje je postavila EU?
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik juče je poručio da će “pregovori predstavnika Republike Srpske sa partnerima na nivou BiH o ispunjavanju 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije biti vraćeni na dogovor iz juna i samo on može biti smjernica daljeg rada, što znači – prvo zakon o Ustavnom sudu BiH, a onda i druga pitanja”.
Isti stav je danas ponovio i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac koji je poručio da je “Republika Srpska jasno rekla da je za implementaciju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije integralno i u paketu. To podrazumijeva usvajanje zakona o Ustavnom sudu BiH, koji rješava pitanje stranih sudija, što je naš prioritet”.
Iako postoje spekulacije da su predstavnici “Trojke” prihvatili prijedlog da u Ustavnom sudu više ne bude stranih sudija, nego da se troje sudija biraju u Parlamentarnoj skupštini BiH, od ranije je poznat stav “Trojke” da su spremni na razgovore, ali ne i na ucjene.
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković ranije je izjavio da se u 14 prioriteta ne spominje odlazak stranih sudija, nego rješavanje tog pitanja.
“Pod pritiskom da se strane sudije tjeraju, da se uvede etničko glasanje u Ustavni sud, to bi zaista onda potvrdilo laži o nama da smo mi tu zbog nekih funkcija i da udovoljavamo nekim zahtjevima, što nije slučaj”, rekao je Konaković.
Naglasio je da je Ustavni sud “jedna od najvažnijih stvari u BiH, korektor svih loših ponašanja, garant opstojnosti BiH i ne može se s Ustavnim sudom niko igrati”.
“Možemo o njemu razgovarati, dogovarati se i nikada nećemo glasati za to da bude etnička mogućnost zaustavljanja bilo kojeg pravosudnog ili sudskog procesa. Za razgovore smo spremni, za ucjene nismo. Ako neko kaže ‘glasajte sad da odu stranci iz Ustavnog suda danas, pa ćemo nastaviti dalje’, nema dalje. To je neki ultimatum na koji ne pristajemo”, naglasio je Konaković.
Da sumnja da će biti ikakvih pomaka, danas je poručio i Milorad Dodik.
“Mislim da se ništa neće desiti do marta. Mi predlažemo pristup koji kaže sva preostala pitanja iz 14 prioriteta na sto, kad se svi riješe, onda je sve riješeno”, rekao je Dodik.
Postavlja se pitanje koliko smo daleko ili blizu od postizanja dogovora do marta sljedeće godine, do kad je Lajenova dala rok? Nazire li se kakvo rješenje ili smo ušli u fazu pat pozicije bez izgleda da se okonča?
Politički analitičar Velizar Antić za Gerilu kaže da, prije svega, i kandidatski status koji smo dobili nije dobijen zahvaljujući realnom napretku koji je naša zemlja ostvarila već je osnovni razlog geopolitička igra i želja EU da ovaj region više veže za sebe.
“Osnovni razlog je rat u Ukrajini i želja EU da na neki način stavi do znanja da je i Zapadni Balkan njena interesna sfera. To je na neki način značilo da su naši političari dobili nagradu koju nisu zaslužili svojim radom već isključivo zbog geostrateških interesa same EU. Sada iz EU imamo neke uslove da bi otvorili pregovore. Ovo je pravo vreme da vidimo da li naši političari zaista žele da vode zemlju prema EU i da se ponašaju na odgovoran način koji podrazumeva dogovor i kompromis oko mnogih važnih tema, ili će nastaviti sa dosadašnjom politikom insistiranja na ispunjavanju samo njihovih želja dok će ostajati nemi i gluvi za interese drugih strana”, ističe Antić.
Dodaje da je u samoj BiH jako teško doći do dogovora i kompromisa jer tri različite strane imaju potpuno suprotne pozicije ne samo što se tiče prošlosti već i budućnosti zemlje.
“U takvim uslovima ja lično ne verujem da će se ni u sledećih šest meseci, koliko je ostavljen rok iz EU, doći do kompromisnih rešenja i rešenja koja će zadovoljiti minimum interesa svih strana. Kako trenutno stoje stvari i kako su svi na neki način iskopali rovove i ne žele da se pomere ni za trunku sa svojih pozicija ne verujem da ima prostora za dogovor i usvajanje neophodnih zakona koji bi nas približili EU”, ističe Antić na kraju.
(Gerila.info)
