Moskva nastavlja da koristi energetsku zavisnost Evrope od ruske nafte uprkos smanjenju prodaje zbog sankcija uvedenih radi pritiska na Rusiju da prekine rat protiv Ukrajine, kažu stručnjaci istraživačke organizacije sa sedištem u Finskoj.
Novo istraživanje Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) objavljeno 28. aprila pokazuje da je Rusija skoro udvostručila svoje prihode od prodaje fosilnih goriva EU tokom dva meseca rata u Ukrajini.
Rastuće cene su više nego kompenzovale Rusiju gubitak zbog smanjenja prodaje uzrokovanog zapadnim sankcijama, pokazuje istraživanje.
Istraživači iz CREA takođe navode da nove sankcije nagoveštaju samo da će još više rasti cene, poništavajući tako napore da se spreči ruski predsednik Vladimir Putin da koristi energiju za pritisak na EU i za finansiranje rata protiv Ukrajine.
Od početka rata Rusija je Evropskoj uniji prodala energije u vrednosti od 46 milijardi evra, a ta cifra nastavlja da raste. Ovo je otprilike dvostruko više od iznosa prodaje u istom periodu 2021. godine, prema CREA.
Iako je došlo do pada obima prodaje, povećanje cene nafte donelo je Moskvi oko 63 milijarde evra (66 milijardi dolara) na energiju izvezenu na brodovima i cevovodima od početka invazije 24. februara.
Prema CREA, obim ruske nafte koju uvozi EU pao je za 20 odsto, a uglja za 40 odsto. Međutim, uvoz gasa je porastao, a Nemačka ostaje glavni kupac. Za dva meseca rata uvezla je energenata u vrednosti od 9 milijardi evra.
Lauri Milivirta, vodeći analitičar u CREA, rekao je da je nastavak izvoza energije “velika rupa u sankcijama” i da sve zemlje koje kupuju gorivo od Rusije “postaju saučesnici u monstruoznim kršenjima međunarodnog prava koje je počinila ruska vojska”.
Jedini način da se zaustavi rat bio bi brzo i potpuno odbacivanje ruskih energenata, smatra on.
Evropski parlament je u martu usvojio rezoluciju kojom se poziva na uvođenje embarga na rusku energiju, ali je do sada Evropska unija raspravljala samo o ograničavanju uvoza.
(RSE)
