Zelena tranzicija je nezaustavljiva realnost u svijetu. Ni Srbija od nje ne odstupa. Domaća privreda je pred velikim i teškim promjenama, ali i izazovom – kako u praksi sprovesti zelenu tranziciju da bude pravedna i zaštiti zaposlene.
Pravedna zelena tranzicija znači – očuvati radna mjesta i konkurentnost proizvodnje. To zahtjeva investiranje u nove tehnologije i obuku velikog broja radnika za drugačije poslove. Sva preduzeća moraju imati realne rokove za prelazak na novi tehnološki proces.
Direktor sektora za strateške analize PKS Mihailo Vesović objašnjava da je svaki brzi prelaz problematičan, kao i da je za pravednu traziciju potrebna koordinacija između organa koji utiču na nju.
“Potrebno je ostaviti dovoljno vremena kompanijama, kako se profit ne bi selio u druge djelatnosti“, navodi Vesović.
Podrška malim preduzećima
Velike kompanije u naftnom sektoru i EPS imaju sopstvene kapacitete za taj proces, pa akcenat sada stavljaju na podršku malim i srednjim preduzećima.
“Dvadeset jedno preduzeće u Srbiji, uz podršku Vlade Japana, već je uključeno u zelene pilot-projekte. Osam je dobilo i finansijsku podršku za rješenja koja će im pomoći u transformaciji u održivu proizvodnju“, kaže Anas Karman iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata ističe da ta zemlja nastavlja da pomaže Srbiju. “Zajedno radimo na ekološki prihvatljivom društvu. Svaki građanin u zelenoj traziciji je zainteresovana strana“, poručuje Kacumata.
Prilagođavanje promjenama
Težište promjena je u energetskim, transportnim i industrijskim preduzećima, jer najviše zagađuju životnu sredinu.
“Obavezali smo da ćemo u narednih sedam godina smanjimo emisije staklene bašte za 33,3 odsto. Zelena tranzicija, tehnologije i inovacije mogu da nam pomognu“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.
Zelenoj tranziciji treba prilagoditi i školstvo, jer zahtjeva nova zanimanja bez kojih se neće moći u budućnosti, a posebno u razvoju obnovljive energije.
(RTS)
