Borba protiv korupcije čest je zahtjev sa protesta, ali ne samo posljednjih već i decenijama unazad.
„350-400 evra bi bilo u redu”, ovo je bila jedna od prvih rečenica koju je Tijana iz Beograda čula pošto se porodila.
To je bio odgovor babice na njeno pitanje – koliko bi trebalo novca da da doktoru koji joj je vodio trudnoću, a onda i porodio.
„Bilo mi je neprijatno. Ali ne toliko zbog korupcije i tog potkupljivanja, koliko zbog toga što sam morala da se raspitujem po bolnici za tarifu”, kaže Tijana za BBC na srpskom.
„Ali, šta sam drugo mogla – da rizikujem najbitniji dan u životu? Kada svi isto rade, zašto bih se ja pravila pametna?”
Iako smatraju da je korupcija rasprostranjena, kako na nacionalnom nivou, tako i u njihovom neposrednom okruženju, 86 odsto ljudi u Srbiji je ne bi prijavilo, pokazuje istraživanje o percepciji građana o korupciji u Srbiji za 2019. godinu, koje su uradili USAID i CESID.
„Većina ispitanika, 84 odsto, vjeruje da korupcija u velikoj mjeri utiče na srpsko društvo u cjelini, a građani i dalje vjeruju da je zdravstveni sektor najkorumpiraniji”, kaže Šenli Pinčoti, direktorka USAID kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj.
Svakodnevni život
Oko 1.000 evra Tijanu je, kaže, „izašlo dobijanje djeteta”, iako ima zdravstveno osiguranje. Za to je morala da štedi oko godinu dana.
„Kada sam drugaricama rekla da planiram trudnoću, odmah su mi objasnile – porađaš se u državnoj ustanovi, ali nađeš odmah ljekara sa strane kod koga sve vrijeme ideš privatno na preglede”, objašnjava ona sistem.
„Onda te on, normalno, porodi u državnoj bolnici.
„Pošto mu sve vrijeme plaćaš, doći će sigurno na porođaj, dobiješ i njegov mobilni”.
Ljudi i dalje ne prepoznaju u potpunosti posljedice koje korupcija ima na kvalitet njihovog života, objašnjavaju u USAID-u.
„Samo 47 odsto ispitanika vjeruje da korupcija utiče na njihov lični život”, dodaje se u istraživanju.
Za građane Srbije korupcija ostaje jedan od tri najveća problema sa kojima se suočavaju, pored niskih plata i nezaposlenosti.
Polovina ljudi je odgovorila da, kada bi se našli u situaciji da im neko traži mito, ne bi platili, već bi tražili pomoć od nekoga ko bi mogao da im pomogne besplatno.
Više od polovine ispitanika ne bi prijavilo da im je neko od državnih službenika tražio novac za uslugu.
„Meni se nije isplatilo da nekoga prijavim”, kaže Tijana.
„Ne možeš da ispravljaš sistem kad ti nešto treba. Gledaš samo što prije da završiš”.
Zašto mladi misle da nam ne ide dobro
Na pitanje – da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili pogrešnom smjeru – odgovori ispitanika mlađih i starijih od 40 godina su se razlikovali.
Oko 44 odsto starijih od 40 godina kaže da Srbija ide u pogrešnoj smjeru, dok 39 odsto njih misli da je taj smjer – dobar.
S druge strane, 59 odsto mlađih je reklo da zemlja ide u pogrešnom smjeru, a svega četvrtina njih je odgovorila da podržava pravac kretanja Srbije.
„Građani nisu zadovoljni posvećenošću institucija borbi protiv korupcije”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
„Broj nezadovoljnih je višestruko veći od onih koji smatraju da je učinak dobar, a naročito je problem što su takve ocjene o ključnoj instituciji za borbu protiv korupcije – javnom tužilaštvu”.
Dodaje da su građani željni da vide da se korupcija kažnjava, što u pogledu visine kazni, što kroz veći broj istraženih slučajeva.
„Institucije zadužene za borbu protiv korupcije i dalje nisu prepoznatljive građanima koji su još uvek nezadovoljni njihovim radom.
„Velika većina javnosti (86 odsto u 2019. i 85 odsto u 2018.) vjeruje da su oštrije sankcije za davanje i primanje mita, pojačana zaštita uzbunjivača (85 odsto) i veća transparentnost u radu javnih organa i institucija (79 odsto u 2019. i 71 odsto u 2018. godini) najvažnije mjere za borbu protiv korupcije”, istakao je Ivo Čolović, programski direktor CESID-a.
Vjeruju predsjedniku
Tijana ne misli da bi bilo koji političar mogao da utiče na promjenu situacije u zemlji kada je u pitanju korupcija, a slično misli i 26 odsto građana Srbije.
Ipak, 17 odsto starijih od 40 godina misli da bi korupciju mogao da smanji – predsjednik države.
Nabolju ocjenu za borbu protiv korupcije dobila je Vlada Srbije. Građani su Vladi dali ocenu 2,4 od 5, slično kao i policiji.
IZVOR: BBC NEWS NA SRPSKOM
