Dogovor s vlastima u Bosni i Hercegovini o novom trogodišnjem proširenom aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom još nije postignut zbog nedostatka konsenzusa o reformama koje bi trebalo da budu dio programa, saopštili su iz MMF-a. Da li su u pitanju politički nastupi ili potrebne reforme?
Pregovori o kreditnom aranžmanu od milijardu i po maraka, namijenjenom za ublažavanje posljedica pandemije koronavirusa i za proračune, vođeni su od 19. oktobra do 18. novembra. Dogovor nije postignut zbog nedostatka konsenzusa u vezi s reformama koje bi trebale biti dio programa.
“Razgovori o novom programu, kojim će biti pružena podrška bosanskohercegovačkoj ekonomiji, su napredovali. Međutim, potrebni su dalji razgovori o određenim reformama koje bi ojačale potencijal Bosne i Hercegovine za razvoj unapređenja njezinog ekonomskog upravljanja, integrisanja ekonomije i poboljšanja finansijske stabilnosti”, saopštili su iz misije MMF-a u BiH.
Svaki aranžman s MMF-om podrazumijeva i određeni set reformi, od kojih neke predstavljaju i obaveze za institucije na nivou BiH, ali je sada odluka bila na entitetima.
„Tokom pregovora izrazio sam spremnost da BiH prihvati aranžman s MMF-om, ali predstavnici entiteta su ti koji, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima, odlučuju šta je za njih prihvatljivo, a šta ne, i zato ne komentarišem ničije odluke ni postupke u Fiskalnom savjetu BiH.
Što se tiče Ministarstva finansija i trezora BiH i mene lično, uvijek sam spreman na kompromis koji počiva na Ustavu i zakonima, ali treba znati kako sam samo jedan od šest članova Fiskalnog savjeta i kako imam jasan djelokrug svoga rada u skladu sa zakonskim nadležnostima”, kazao je Vjekoslav Bevanda, ministar finansija BiH.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Aziz Šunje smatra kako su zahtjevi MMF-a opravdani te da se radi o političkim nastupima.
“Po mom mišljenju, osnovni razlog zašto nije došlo do dogovora je nespremnost Republike Srpske da prihvati zahtjev koji je postavio MMF. To nisu ni reformski zahtjevi, to su više zahtjevi tehničke prirode, kako ja vidim. Uspostavljanje jedinstvenog registra računa, nema ništa sporno u tome. Očigledno to Republika Srpska vidi kao oduzimanje ingerencija”, smatra Šunje, profesor na Ekonomskom fakultetu UNSA.
Bivši ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović smatra kako je neusvajanje aranžmana s MMF-om potvrda nefunkcionisanja Savjeta ministara te da će se uskoro steći uslova za opoziv ovoga saziva.
“Mislim da bi za građane bilo najbolje da vide šta je to u Pismu namjere s MMF-om. To zna očitgledno samo nekoliko ljudi. Ako se krije, znači ima razlog zašto se krije. Ako je sve u redu s MMF-om i daje nam tek tako taj novac po niskoj kamatnoj stopi, onda bi trebalo da taj dokument imamo na uvid. Međutim, nemamo”, smatra Šarović.
Ako domaće vlasti postignu dogovor, iz MMF-a kažu kako će obezbijediti novac za podršku zdravstvenom sistemu, za subvencionisanje plata i pomoć nezaposlenima, te proširenje kreditiranja banaka prema firmama kojima je to potrebno.
(BN, Agencije)
