Tripko Krgović (Foto: Privatna arhiva)
Principe zadrugarstva Vlada Srpske može da traži u poslovanoj politici „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET) koje suprotno zakonu finansiraju bazene i mostove, a ne kod nas, poručili su manjinski akcionari energetskog sektora.
Manjinski akcionari ljutito su reagovali na nastup pomoćnice ministra finansija Republike Srpske Snježane Rudić koja je u Narodnoj skupštini RS rekla da se ne vrši otimanje akcija malih akcionara HET-a, te im pokušala održati lekciju da „društva kapitala nisu zadruge“.
„Rudićeva neprimjereno i krajnje apologetski obrazlaže izmjene Zakona o tržištu hartija od vrijednosti i govori da se trebamo lišiti zablude da su društva kapitala zadružna preduzeća gdje svaki zadrugar ima jedan glas nezavisno od uloga. Manjinski akcionari ne žele prisvojiti veća upravljačka prava nego što li im pripada shodno procentualnom učešću, ali žele sačuvati svoju vrijednost od otimanja“, rekao je Tripko Krgović iz Udruženja manjinskih akcionara energetskog sektora.
Dodao je da svaka dokapitalizacija prirodno prouzrokuje da se procenat vlasništva akcionara koji ne učestvuju u njoj proporcionalno smanjuje, ali ne i da se smanjuje vrijednost akcija.
„Društvo treba da teži emitovanju akcija po što većoj vrijednosti uz emisionu premiju (ažio) čime se vrijednost akcija vlasnika i koji učestvuju i koji ne učestvuju povećava, a ne smanjuje! Kod sprovođanja odluke o dokapitalizaciji osnovno načelo uvijek je utvrđivanje fer cijene“, naglasio je Krgović.
Upitao je da li je zaista teško razumjeti ovu jednostavnu matematiku i bazične principe tržišta kapitala?
„Skupština akcionara HET-a treba na sjednici zakazanoj za danas da usvoji procjenu vrijednosti i potvrdi knjigovodstvenu vrijednost od 2,38 KM po akciji. A onda ćete vjerovatno na krilima izmjena zakona sprovedenih siledžijski predložiti dokapitalizaciju ponovo po nekoj smješnoj cijeni! Ovakav ekonomski apsurd je neviđen, usvojite procjenu vrijednosti po 2,38 KM, a onda u par dana emitujete akcije po 0,29 KM“, naveo je Krgović.
Dodao je da je postalo krajnje degutantno ponavljati obmanjujuću floskulu „da se ne narušavaju prava malih akcionara“ pozivajući se na pravo preče kupovine.
„Ne može nekorišćenje određenog prava biti povod za otimanje imovine. Ko ima pravo prisiljavati male akcionare da ulože odjednom 25 miliona KM u dokapitalizaciju HET-a dok je godišnji promet akcija HET-a na Banjalučnoj berzi 300.000 KM“, upitao je on.
Rudićevoj je poručio da bi društva iz energetskog sistema, kada bi se ponašala isključivo tržišno, imala na milijarde maraka profita i mogla bi da zloupotrebe svoj monopolski položaj i ugroze društveni sistem.
„Zbog toga ova djelatnost funkcioniše na bazi regulisanog, odobrenog povrata na kapital. Kada bi se povrat ostvarivao HET bi lako došao do novca za HE „Dabar“. Zašto se taj povrat ne ostvaruje kad je zakonom zagarantovan? A što se tiče principa zadrugarstva, mislimo da elemente istog možete tražiti u poslovnoj politici HET-a koji finansira bazene i mostove što je suprotno zakonu i nema nikave veze sa poslovnim ciljevima“, poručio je Krgović.
Dodao je da se manjinski akcionari zalažu za unapređenje postulata tržišne ekonomije i procesa korporativnog upravljanja i ukidanje zadrugarske prakse koju, kako tvrde, sprovode u Vladi i HET-u.
Podsjećamo, Narodna skupština RS usvojila je ove sedmice dopune Zakona o tržištu hartija od vrijednosti, a kroz raspravu se iskristalisalo da je jedini cilj dopune zakona dokapitalizacija HET.
Za 26. februar je već zakazana Skupština akcionara HET-a na čijem je dnevnom redu opet Odluka o drugoj emisiji redovnih (običnih) akcija Društva javnom ponudom.
Propala dokapitalizacija
Podsjećamo, portal CAPITAL pisao je da su naprasne izmjene zakona o HOV „nova klopka za akcionare“, ako se uzme u obzir nedavni propali plan o dokapitalizaciji HET-a.
Pred Skupštinu akcionara HET-a 21. januara stavljene su na glasanje, između ostalog, Odluka o povećanju kapitala HET-a i Odluka o II (drugoj) emisiji redovnih (običnih) akcija HET-a javnom ponudom, a koje su podrazumijevale da se to preduzeće dokapitalizuje emisijom 435 miliona akcija javnom ponudom na Banjalučkoj berzi.
Stručnjaci su tu namjeru HET-a ocijenili pokušajem privatizacije, ali su iz ERS istakli da to nije tačno i obećavali da će Matično preduzeće zadržati 65 odsto vlasništva, a fondovi 15 odsto, čime će to preduzeće i dalje ostati u vlasništvu Republike Srpske.
Mali akcionari su bili ogorčeni i tvrdili su da je na sceni smišljeno otimanje pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara.
Vlada Srpske je po svemu sudeći “povukla ručnu” pa je Matičnom preduzeću sugerisala da prilikom glasanja o navedenim odlukama bude suzdržano, te pomenute odluke nisu usvojene.
(CAPITAL)
