Baš kada smo pomislili da je kriza povodom formiranja Savjeta ministara prošla, sustigla nas je nova kriza. Ovoga puta na red je došlo pitanje Ustavnog suda BiH. Naime, ovoga puta se radi o još jednoj kontroverznoj odluci Ustavnog suda BiH da se neustavnim proglasi dio Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojila Narodna Skupština Republike Srpske.
Odlukom ovog suda na dvodnevnoj sjednici održanoj 6. i 7. februara, neustavnim je proglašen član 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske. Ovim članom je propisano da poljoprivredno zemljište koje je po svojoj prirodi javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po zakonu postaje vlasništvo i posjed Republike Srpske. Ustavni sud BiH je mišljenja da je ova odredba suprotna Ustavu BiH jer se radi o isključivoj nadležnosti BiH u regulisanju državne svojine. Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske je u ponedjeljak (10. februara) ocijenilo da je Ustavni sud ovakvom odlukom donio čisto političku odluku. Ovaj stav pravdaju time da BiH po Ustavu nema svoju imovinu, već da imovina pripada entitetima. Time dolazimo u situaciju da se utvrđuje šta je starije kokoška ili jaje.
Stvar se dodatno komplikuje kada u srijedu (12. februara) predstavnici Republike Srpske u institucijama Bosne i Hercegovine odlučuju da obustave svoj daljnji rad u odlučivanju u bilo kom pitanju iz nadležnosti organa BiH dok se ne usvoji zakon o Ustavnom sudu BiH. Osnovna tačka u tom novom zakonu bi bila da se strane sudije izbace iz sastava ovog suda. Kako bi ovoj svojoj odluci dali dodatnu snagu i legitimitet, zakazali su posebnu sjednicu Narodne Skupštine Republike Srpske za 17. februar, na kojoj bi narodni poslanici trebalo da se izjasne o ovoj temi.
Na ovu odluku o povlačenju srpskih predstavnika iz institucija BiH reagovali su iz međunarodne zajednice. Ambasada SAD-a je u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa navela da „Poštovanje ustavnog poretka i ustavnih obaveza nije diskreciono pravo, već obaveza u bilo kojoj zemlji Evrope. Ustavni sud BiH je konačni autoritet koji određuje šta Ustav BiH propisuje, a šta ne propisuje. Pozivamo sve strane da poštuju odluke Ustavnog suda BiH, a izabrane i imenovane zvaničnike da izvršavaju svoje ustavne dužnosti“.
Čitava situacija oko Ustavnog suda BiH je jako zanimljiva ukoliko znamo da je sam Milorad Dodik, koji je i najveći kritičar ovog suda, podnio apelaciju upravo Ustavnom sudu BiH za ocjenu ustavnosti Zakona o zastavi BiH u novembru 2019. godine. Na ovaj način je sam Dodik na određeni način priznao nadležnost i valjanost ovog suda. Samim tim i čudi ovakva burna reakcija na odluku Ustavnog suda od prije nekoliko dana. Ukoliko znamo da ni Bošnjaci ni Hrvati nisu ispoštovali neke prethodne odluke ovog suda, to nas, u suštini, navodi na zaključak da se političari u BiH ponašaju potpuno nedoraslo svojoj ulozi i odgovornosti koju imaju.
Šta će iz svega ovoga proizaći i koliko će duboko ova nova kriza da potresa zemlju ostaje da se vidi. Određeno svjetlo daće nam već naredna posebna sjednica Narodne Skupštine RS. Ukoliko i na njoj poslanici usvoje oštrije zaključke i srpski predstavnici se zaista povuku iz zajedničkih institucija, možemo govoriti o ozbiljnoj krizi koja nas očekuje u sljedećem periodu. Poznavajući političke prilike i znajući da nas u oktobru očekuju lokalni izbori, uopšte nije isključeno da ova kriza bude i jačeg intenziteta.
Takođe, posebno svjetlo na cijelu ovu temu baca i činjenica da će ukoliko ova kriza potraje, veliki broj građana Republike Srpske zaboraviti i preći preko činjenice da je Dodik potpisao Program reformi kojim je otvoren put BiH u NATO. Sa aktiviranjem teme o Ustavnom sudu i držanjem upravo ove teme u fokusu do lokalnih izbora, Milorad Dodik bi i dalje držao titulu borca za nacionalni interes Srba u BiH, dok bi se pitanje približavanja NATO savezu gurnulo u stranu.
infoveza.com / piše: Velizar Antić
