Centralno pitanje organizacije đačkih ekskurzija u Republici Srpskoj danas glasi: da li je javni poziv zaista – javni?
Član 12 stav (8) i (9) Pravilnika o načinu organizovanja ekskurzija propisuje:
(8) Javni poziv iz stava 2. i 7. ovog člana se objavljuje na oglasnoj tabli škole i upućuje na najmanje tri adrese turističkih agencija, odnosno prevoznika.
(9) Škola može javni poziv oglasiti i na internet stranici škole i u drugim sredstvima javnog informisanja.
Na prvi pogled, odredbe djeluju formalno korektno. Međutim, njihova suština i praktična primjena otvaraju niz ozbiljnih pitanja.
Tri agencije – javno ili privilegovano?
Prva sporna tačka jeste obaveza da se javni poziv uputi na najmanje tri adrese turističkih agencija. Iako se formalno radi o “najmanje tri”, praksa pokazuje da škole gotovo po pravilu šalju dopis upravo i samo na tri adrese.
Time se de facto uspostavlja zatvoreni krug privilegovanih agencija koje dobijaju direktnu informaciju o pozivu, dok ostale agencije za isti mogu saznati isključivo ako redovno prate oglasne table škola.
Postavlja se logično pitanje: kako turistička agencija iz drugog grada može biti informisana o javnom pozivu? Da li je realno očekivati da predstavnici agencija svakih nekoliko dana obilaze škole širom Republike Srpske kako bi provjerili oglasne table?
Ako tri agencije dobijaju direktan dopis, a ostale eventualno – slučajno – saznaju za poziv, onda je riječ o formalno javnom, a suštinski selektivnom postupku.
Oglasna tabla kao „javni prostor“
Objava na oglasnoj tabli škole takođe izaziva sumnju u stvarnu javnost postupka. Oglasna tabla je fizički prostor unutar ustanove. Ona nije dostupna široj poslovnoj javnosti, niti je lako dostupna agencijama iz drugih gradova.
U digitalnom dobu, kada je objavljivanje informacija na internet stranici tehnički jednostavno i besplatno, insistiranje isključivo na oglasnoj tabli ostavlja prostor za manipulaciju i ograničavanje konkurencije.
„Škola može“ – ključna slabost stava (9)
Posebno je problematičan stav (9) koji kaže da škola može javni poziv oglasiti i na internet stranici škole i u drugim sredstvima javnog informisanja.
Dakle – može, ali ne mora.
Ova formulacija praktično omogućava da javni poziv ostane objavljen isključivo na oglasnoj tabli i da bude upućen samo na tri odabrane adrese. U prevodu, zakonodavac je ostavio prostor da se najširi i najtransparentniji vid objavljivanja – jednostavno preskoči.
Ukoliko škola ne objavi poziv na svojoj internet stranici niti u javnim medijima, informacija ostaje ograničena i dostupna uskom krugu.
Mogućnost manipulacije izborom agencija
Odabir tri agencije kojima se upućuje poziv dodatno otvara pitanje objektivnosti. Zamislimo situaciju u kojoj škola iz Trebinja pošalje dva poziva agencijama iz Banje Luke i jedan lokalnoj agenciji. Već sam izbor adresa može uticati na konkurenciju i konačni ishod postupka.
Pravilnik kaže „najmanje tri“, što znači da škola može poslati i deset ili dvadeset poziva. Međutim, prema informacijama kojima raspolažemo, do sada su škole gotovo isključivo upućivale dopis samo trima agencijama i objavljivale poziv samo na oglasnoj tabli.
Nemamo saznanja da je neka škola objavila javni poziv istovremeno na internet stranici i u drugim sredstvima javnog informisanja.
Rezultat takve prakse je poražavajući: u većini slučajeva na javni poziv se javila jedna ili dvije agencije. A ako se na “javni” poziv javlja samo jedna agencija, postavlja se pitanje – da li je konkurencija uopšte postojala?
Naš prijedlog Ministarstvu
Iz navedenih razloga, uputili smo Ministarstvu prosvjete i kulture konkretan prijedlog da školama uputi preporuku da javni poziv obavezno objavljuju:
- na svojoj internet stranici i
- u najmanje jednom javnom pisanom mediju u Republici Srpskoj.
Time bi se osigurala stvarna dostupnost informacije svim zainteresovanim agencijama, povećala konkurencija i smanjio prostor za manipulacije.
Mali broj škola koje su nam do sada odgovorile na dopis potvrdio je da su javni poziv objavile isključivo na oglasnoj tabli i da su poziv uputile samo trima agencijama.
Zato se s punim pravom postavlja pitanje: Da li je javni poziv za realizaciju ekskurzija zaista javni – ili je samo formalno takav, dok je u praksi bliži tajnom pozivu?
(Restart Srpska)
