Svetski dan borbe protiv side obeležava se 1. decembra sa ciljem skretanja pažnje javnosti na značaj HIV pandemije, načine na koji se ona sprečava, kao i solidarnost sa osobama obolelim od HIV-a. Obeležavanje ovog datuma traje od 1988. godine na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Osnovi cilj jeste podizanje svesti o virusu i AIDS-u kao posledici infekcije virusom, antivirusnoj terapiji, diskriminaciji obolelih, dok je poseban akcenat stavljen na prevenciju zaraze. Na ovaj dan predstavnici državnih institucija, zdravstvenih ustanova, organizacija koje se bave ovim pitanjem informišu javnost o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u želji da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da o ovom problemu dobije prave informacije iz domena prevencije HIV infekcije, terapiji, nezi i podršci za osobe inficirane HIV-om.
Šta je HIV i kako se prenosi?
Sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS) je klinička manifestacija bolesti koju izaziva virus humane imunodeficijencije (HIV). Virus uzrokuje pad imuniteta i nesposobnost organizma da se bori protiv različitih infekcija i bolesti. Virus je prisutan u krvi inficiranih osoba i prenosi se putem krvi, tečnosti koje luče polni organi i putem majčinog mleka. Virus je prisutan i u drugim sekretima i ekstretima (suze, pljuvačka, mokraća…), ali je njegova koncentracija tu mnogo manja i nije dovoljna da izazove infekciju kod druge osobe. Tri su osnovna načina prenosa ovog virusa: Tokom nezaštićenog seksualnog kontakta sa HIV pozitivnom osobom, kontaktom sa zaražanom krvlju i sa HIV pozitivne majke na dete tokom porođaja.
Na svetskom nivou poslednjih godina je postignut značajan napredak u odgovoru na HIV i AIDS, pa je broj inficiranih HIV-om u stalnom opadanju. Međutim, taj podatak nipošto ne sme da nas uspava pa je potreba za prevencijom HIV-a i dalje veoma izražena. Krajem 2018. godine u svetu je bilo oko 38 miliona osoba inficiranih HIV-om. U toku 2018. godine HIV je dijagnostifikovan kod 1,7 miliona osoba. Populacija koja je pod povećanim rizikom od HIV-a su i dalje homoseksualci, injekcioni korisnici droga, seksualni radnici i njihovi klijenti.
Prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske u Republici Srpskoj su do sada registrovane ukupno 132 osobe inficirane HIV-om. U periodu od 1. decembra 2018. godine do 15. novembra 2019. godine prijavljeno je deset novih HIV/AIDS slučajeva. Od ovog broja pet osoba je HIV seropozitivno, dok je kod pet osoba dijagnostifikovan AIDS. U toku prošle godine registrovana su četiri smrtna slučaja od AIDS-a. Prema polnoj strukturi osam osoba su muškog pola, dok su dve žene. Način prenosa infekcije je pet heteroseksualnih i pet homoseksualnih/biseksualnih. Od ovog broja sedam slučajeva su autohtoni, dok su tri slučaja importovani. Trenutno se na Klinici za infektivne bolesti UKC Banja Luka antiretrovirusnom terapijom (ART) leči 60 osoba koje su inficirane HIV/AIDS-om. Od posledica AIDS-a u Republici Srpskoj su do sada umrle 24 obolele osobe.
Prema podacima Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH, do 27. novembra 2019. godine u Federaciji BiH je registrovano ukupno 237 osoba kojima je dijagnostifikovana HIV infekcija, od kojih je 101 osoba razvilo AIDS. U 2019. godini u Federaciji BiH je 14 novodijagnostifikovanih osoba, od čega su četiri obolela razvila AIDS. Od ukupnog broja obolelih 87% su muškarci, dok je 13% ženskog pola. Prosečna starost obolelih je 35,7 godina. Prema načinu prenosa bolesti, dominantan način zaražavanja HIV-om je bio nezaštićen polni odnos, i to homoseksualni 50%, i heteroseksualni 40%. U Federaciji BiH od ove bolesti je umrla 51 osoba.
Uz pravovremeno dijagnostifikovanje, HIV se može smatrati hroničnom bolešću. Međutim, veliki broj pacijenata se javlja veoma kasno na testiranje, pa se dijagnoza uspostavlja u poodmakloj fazi bolesti, što otežava lečenje inficiranih. Lek koji bi u potpunosti odstranio HIV iz organizma još uvek ne postoji, ali uz pravovremeno dijagnostifikovanje terapija koja se prima može infekciju da drži pod kontrolom i ljudima koji su inficirani da produži i poboljša kvalitet života.
Veliki problem za inficirane HIV-om predstavlja diskriminacija kojoj su izloženi od strane društva. Oboleli bivaju stigmatizovani od strane okoline, gube prijatelje, ostaju bez posla, što znatno utiče na kvalitet njihovog života. Za razliku od osoba koje su obolele od bolesti koje nisu stigmatizovane (kancer, dijabetes i sl.) i koje nailaze na podršku i empatiju od okoline, osobe obolele od HIV-a se smatraju sami krivcima za svoju bolest i ostaju bez podrške društva. Ovakav odnos društva prema njima je prouzrokovan manjkom znanja o načinu prenosa bolesti i bezrazložnim strahom za sopstveno zdravlje.
Izvor : infoVeza.com/ piše Velizar Antić
